jedan divan momak od drveta

Rodjendan je prosao stvarno dobro, mnogo bolje nego sto sam zamisljala. Vrijeme sa S. i njenom obitelji je bilo predivno. Dan je zaista bio divan, shvatila sam koliko sam zahvalna na svojim roditeljima i obitelji. Nesto najdragocjenije sto imam i na cemu nikad ne smijem zaboraviti biti zahvalna. Dakle gosti su bili, onda sam navecer izasla sa Ann i sis. U izlasku je bilo pravo veselo, pjesme su mi odgovarale. To je bilo to. Lijepa proslava jos jednog rodjendana. Bolja nego prethodnih godina. Dan je bio bas ispunjen.

Man. mi nije cestitao, sto je skroz okej, nekako sam se obradovala tome jer sad svakako mogu da ga prekrizim, s obzirom da sam ja bila pazljiva i njemu svakako cestitala. I nije bio nesto posebno zanimljiv. Da, svidjalo mi se mnogo toga u vezi njega, ali neke stvari bas i ne. Barem znam da sam ja zavrsila s njim i vise mu se necu javljati (jao meni ako pokleknem i javim se). Vrijeme je za neku ozbiljniju osobu. Neku ozbiljniju vezu. Valjda momak nije nesto posebno zainteresiran, sta da kazem.. Jer mnogo cesce sam se ja njemu prva javljala. Sto je interesantno, svaki put mi odgovori i zeli da se vidimo. Ali sad vec imam osjecaj da ja smaram, nemam potrebe, jer mi nije bas toliko stalo do nekoga ko se tako ponasa. Ili barem, sto mi nije jasno, ako ti se javim, zasto me zoves van, sta ti zelis covjece.. Iskreno, bas bih voljela da znam na cemu smo mi to i da to rascistimo razgovorom. Zasto je tako misteriozan, nista ne mogu izvuci iz njega i prokuziti ga..

Drugaciji smo. Da imam tri zivota, ne bih se uklopila u njegov. Previse je.

Zasto se javljati nekome za koga znas da se tebi nikad nece javiti!? Vrlo jednostavno.

Leave a Reply