da se otkačim i to je sve…
Danas je bio lijep ispunjen dan. Bila sam na kafi s drugaricom. A kafa s njom je kao psihoterapija. Trebale bismo češće ići na kafe i izlaziti, družiti se. Nekako si nismo toliko bliske, a baš mi odgovara razgovor s njom. Mogla bih pričati satima. Idalje me muči to što ne radim. Za početak je bitno da krenem raditi bilo šta i onda bih trebala tražiti nešto u struci ako ikako stignem od tog novog posla. Jedna poznanica ima odjednom Mr. Man-a na insta i baš me zanima otkud se poznaju. Momak postao popularan, ajde vidjet ćemo. A mogla bih mu se javiti da vidim šta to ima novo kod njega, što ću možda i uraditi, mada trenutno imam i pametnijeg posla. Sutra se vidim s drugom drugaricom da vidim kako je ona. Baš sam je poželjela. Pogotovo malo da zajedno prošetamo, baš dugo nismo i da se ispričamo ono kako treba. Počela sam čitati The Bell Jar, ali nekako mi se ne da, pa sam prešla na neku self-help knjigu, čisto da me malo motivira, mada se tu nema bogzna šta novo za pročitati, ali ću je malo prelistati radi reda. Usput čitam Znakovi pored puta, ali to mi je više kao “književna biblija” koju čitam svaki dan pomalo. Fenomenalno.
Ništa mi više nije važno, našao sam dobar bend, želim samo da sviram, da se otkačim i to je sve..
Tačno mi dođe trenutak kad mi ništa više nije važno. Želim samo da se opustim, da ne razmišljam ni o čemu i živim život. Glava mi je prepuna razmišljanja o ovome ili onome. Šta sad, kuda dalje, kako naprijed… Kako se izvući.. Šta mogu uraditi..
Cigare ću ostaviti za koji dan, znajući sebe.
rara
27. Oktobra 2024. at 23:08Sutra slijedim tvoj svijetli primjer!
perlica
27. Oktobra 2024. at 23:21Sutra je taj dan, držimo se plana!