i moja svakodnevnica.

Shvatila sam da mogu da ignorišem ljude. Imam jako dobre živce i rijetko ko me može izbaciti iz takta, da ja reagujem na nešto što mi neka osoba recimo kaže. Naprosto me se ne tiče, to govori o njoj, a ne o meni i ja to jednostavno izignorišem. Ne palim se ni na šta. Rijetko ko me nervira. Shvatam da je to samo narav te osobe i da je takva ili ima takav karakter. Možda je rodjena takva, možda je prošla kroz neke traume ili probleme, ni ja sama ne mogu znati ništa o toj osobi zašto je ona takva. I da sam ja na njenom mjestu i ja bih bila ista takva, da sam prošla sva njena iskustva i rodila se kao ona. Stoga me niko ne nervira. Pokušavam ući dublje u stanje te osobe, a ne gledati samo površinski ono što je ona rekla ili uradila. Isto tako ne volim osudjivati ljude, jer nikad ne znam šta stoji iza toga i u kakvom se stanju ta osoba nalazi. Ali ignorisanje mi je naprosto jednostavno. Čemu davati toliku pažnju nekoj osobi, koja je vjerovatno nebitna u mom životu. Koliko mi se puta desilo da kolegica na poslu kaže nešto vezano za mene predamnom, kako nisam nešto uradila, ali kaže to indirektno, naravno da ću to izignorisati ili ću uraditi sljedeći put ako mislim da je stvarno moja greška, ali neću sigurno ulaziti u prepirke s njom ili neke konflikte. Sve volim da rješavam na miran i realan način i normalnim razgovorom. Uostalom nije mi to ni rekla otvoreno u lice. Uglavnom, ignorisanje, čuvati svoje živce. 

Nisam još uspjela skontati šta se dešava na bloggeru haha, ništa mi nije jasno. Nisam baš svaki dan tu. Ponekad mi je fascinantno koliko neki ljudi imaju vremena. Ljudi pa ja ništa ne stižem. Ja ne znam kako neki ljudi organizuju svoje vrijeme. Još da imam djecu, jao, ma nema me nigdje. Ili sam ja jednostavno spora, vjerovatno. Čovjek treba da prihvati sebe. Bila sam s drugaricom na kafi, zapravo na tri kafe smo išle jedan dan. Bile smo jedno šest sati skupa. Ona je toliko pozitivna i toliko je pozitive unijela u mene samim tim izlaskom sa mnom. Wow. Impresionirana sam njenim načinim razmišljanja i želim da se promijenim u tom smislu. Želim da budem pozitivnija, da imam više vjere i nade, da budem opuštenija. Želim da radim na sebi i da se mijenjam. S tim sam počela prekjučer i aktivno radim na tome. Mislim da sam pronašla način kako ću smršati, tako da radim i na fizičkom izgledu. Ali to tek pišem nakon što vidim da li funkcionira. Dakle, rad na sebi. Večeras imam u planu sredjivanje, self-care, spa, kako god. Ono generalno sredjivanje mene, jedva čekam večeras, baš se radujem tome. Dakle, još samo da završi današnji radni dan. A i to ću se strpiti i učiniti ga što ljepšim mogu. 

Za večeras imam dakle samo self-care. Ako kuhinja bude neuredna i to ću srediti, da sve bude uredno i čisto. Imam dva sata slobodno, ako mi ostane vremena, mogu još čitati knjigu. Čitam Enhiridion i Razgovori – Epiktet. Vrlo interesantno.