Evo već godina dana otkako pišem blog. Godina dana otkako radim ovdje. Kako prodje ta godina, k‘o ništa. Nešto oko godinu dana otkako se osjećam dobro, s blagim ispadima, ponekad. Ali ta godina je prošla dobro. Radila sam, imala odmore, sve je bilo dobro za razliku od prošle. Sve je to zivot. 2023. je bila kritična, ali prošla je i oporavila sam se. To je bila godina kada je zapravo sve moralo krenuti na bolje, jer je to bilo moje dno. Kad nisam mogla nigdje drugo nego prema gore. 2024. je bila bez posla do novembra. I onda je sve počelo biti normalno. Ono šta je prethodilo 2023. ne zelim da se sjećam, nekako i ne mogu. Tako sam zaboravila na taj period, od 2019. do 2022. Bio je baš bezveze. Korona. Nikakav napredak, samo nazadovanje, posao koji ne volim da radim, prijatelji koji su mi neprijatelji. Samo obitelj🤍, koja je bila jedina svijetla tačka✨bez koje ne bih mogla da krenem naprijed, da se dignem…Cigarete, alkohol. Depresija. Plakanje po pet dana za redom. Master koji ne ide. I prijatelji koji su mi bili neprijatelji. Koji su me vukli na samo dno dna. Onda ih je neka sila rastavila i odmakla od mene. Okruzila sam se ljudima s pozitivnijom energijom, boljim ljudima. I sada se osjećam mnogo bolje. Okruzenje je jako bitno za mentalno zdravlje. Ako imaš toksične ljude oko sebe, bjezi, nije bitno kako, samo bjezi, ne radi to sebi. Ja nisam tad naučila bila da pazim na sebe. Naučila sam sve da trpim, koliko god mi to štetilo. A ne da se maknem, da kazem ne, da ne udovoljavam drugima, nego samo sebi, prije svega sebi. Sada to znam, nikad nije kasno. Ali tad je već bilo kasno, tad sam dotakla dno. Najviše mi je krivo i boli me što sam zabrinula svoju porodicu, svoje najmilije, što poslije toga nikad neće biti isti. Što sam promijenila cijeli njihov zivot. A samo da sam mislila bolje na sebe… To je prošlo. Zato svaka radost koju im mogu pruziti sada se broji. Svaka moja sreća, svaki trenutak kada sam sretna je radost za njih. To je sve što sad mogu uraditi za njih. Da ih vratim barem donekle na ono staro. Ili još bolje, da bude nešto novo, bolje nego i ono staro. Da budu sretni i ponosni na mene. Moja je sreća njihova sreća. To me drzi, da budem bolja radi njih. Jer su to zasluzili. I mnogo više od toga. Mnogo više. Ali to je ono što ja mogu učiniti, da njima bude dobro. Mogu samo popraviti situaciju, time što sam sretna i radosna ponovno. Time što sam se podigla s dna, otišla od svega što me je spuštalo i digla se. Ali mogu još, mogu još bolje.