7.11.2025

Ne odgovara. Napisala sam mu jednu poruku. I evo ne odgovara cijeli dan. Da je drugačija poruka, mozda bi odgovorio odmah. A ovako razmišlja šta će odgovoriti. A mozda je i samo zauzet. Arschloch. Zna i sam da jest. 

Bilo kako bilo, ja kupila danas knjigu i Vogue novine. Daily stoic 365, tako nešto. 

Ma od njega nema ništa kao što sam do sad i pretpostavljala.

Ma znate šta, boli me briga, neću više da se trudim. Ja se trudim, a on ne odgovara tako dugo. Ma nek ide. 

U rubriku šta sam danas pojela: 100g Skyr jogurta od borovnice, 30g granole, pola banane, 25g proteinskog praha, malo mlijeka, chicken teriyaki s rizom i povrćem, Duplo čokoladica. I u po noći, iza sna znači se probudila, neku šunku i mozzarellu, eto ti moje dijete. Jedva znam i da sam to pojela.

8.11.2025

Kako me inspirirala moja nova koleginica, dala mi je vjetar u ledja. Zena došla da radi, ne zna A njemačkog i doslovno radi, rastura, boli je briga. Ako ona moze da radi, pa mogu i ja naći sebi nešto baš dobro u struci. Ha ja.

Sad kad mi odgovori, ja ću ga samo izignorirati. 

Kako mi se svidio post od tramvaja sa onim kestenima. Precool. Baš je tako i u zivotu. Čuvaš nešto i čuvaš, ono na kraju ostari, nije ni za šta, ili ti se poslije u tom trenutku ne jede ako je hrana. Čuvaš pare i kad ostariš, više ti se i ne troše, šta će ti šta kad si ostario. Nije više ćejf ko prije. Zato treba iskoristiti vrijeme i sve ostalo, danas. Ili kao čuvaš neki komad odjeće za posebne prilike, a sljedeće sezone već izašlo iz mode, a ti nisi nosio kad je trebalo. Sve nešto čuvamo za nešto, ne znam za šta. 

Šta sam danas uradila kao da sutra ne postoji: 

• Namirisala se najskupljim parfemom koji imam.
• Stavila ruz za posebne prilike.
• Stavila prsten koji inače čuvam za izlaske.
• Naručila dva parfema (ovo mi nije trebalo, nemojte to da radite.)
• Pojela Schoko muffin za doručak.
• Obukla novi kaput koji je kao isto za posebne prilike.
• Pisala u novi prelijepi Notebook koji sam kupila, koji sam dugo čuvala za nešto ne znam ni ja za šta. 

I tako to. 

Šta ste vi uradili danas kao da sutra ne postoji? Kao što je tramvaj trebao pojesti onaj najsladji kesten prvi, onda kad je bilo i najsladje za jesti. A ne na kraju. 

Ne ostavljam više ništa kao šlag na kraju torte, nego taj šlag pojedem prvi i što prije mogu. Ko zna hoćul ga poslije i moći pojesti. 

Ko zna hoćel biti sutra. Tačno bih mogla u neki shopping dok sam u ovom mood-u. Ili to baš nije pametna ideja.